Географска карта - Сент Китс и Невис (Federation of Saint Kitts and Nevis)

Застава Сент Китса и Невиса

Сент Китс и Невис, званично Федерација Сент Китс и Невис , позната и као Свети Кристофер и Невис односно Федерација Свети Кристофер и Невис , мала је острвска држава која се налази у Карибима, у централној Америци. То је најмања држава на западној хемисфери. Припада групи Малих Антила. Налази се западно од Антигве и Барбуде и југоисточно од Холандских Антила. Чине је два острва, Сент Китс (или Свети Кристофер) и Невис, федерација је независна чланица Комонвелта нација од 1983. године. Престоница федерације је главна лука острва Сент Китс, Бастер.

Фадриком де Толедом, 1. маркизом од Виљенуева де Валдуез

Пре доласка Европљана ово подручје било је насељено индијанским племенима Кариба. Име првих насељеника, преаравачких народа који су населили острва вероватно још пре 3000 година, није познато. Њима су следили Араваки, или Тајно око 1000. п. н. е. Врхунац домородачких популација је остварен између 500. и 600. године. Ратнички народ Кариба је извршио инвазију око 800. године. Они су се били проширили северно од Сент Китса до времена шпанских освајања.

Кристифор Колумбо се на свом другом путовању 1493. искрцао на веће острво и назвао га, према свецу заштитнику, Свети Кристофор. Мање острво назвао је Невис (шп. nieves = снег). Колонизација је почела око 1623. када на Св. Китс долазе Французи и Британци. Као прва енглеска колонија у овом подручју, острво постаје полазиште за даљу колонизацију Карипског подручја.

Французи и Енглези, који су приспели са намером да се обогате путем експлоатације природних ресурса острва, знали су од почетка да ће се успостављање њихових насеља на Сент Китсу наићи на отпор. Њиховом настањивању се опирао Калинашки народ током прве три године постојања насеља. Током процеса успостављања насеља на Сент Китсу, и другде на Карибима, Французи и Енглези, попут њихових претходника, су настојали да поробе, протерају или искорене Калинаге, јер је домородачко задржавање земљишта умањивало профитабилност плантажа које су контролисали Европљани. Да би се остварио овај циљ, локални хроничари су спроводили идеолошке кампање још од шпанских времена, производећи литературу која је систематски оспоравала хуманост Калинаго народа (књижевна традиција коју су крајем седамнаестог века спроводили аутори као што су Жан-Батист ду Тере и Пере Лабат).

Године 1626, англо-француски насељеници су здружили снаге и спровели масакар над Калинго народом, наводно да би спречили иминентну опасност од домородаца који су планирали да их протерају или погубе; или, према Тереовој верзији само да убију европске колонизаторе који су одржавали своје присуство на острву током три године користећи силу.

Током 17. и 18. века острва неколико пута прелазе из француске управе под британску и обратно. Коначно остају у британском поседу након 1783. Добијају личну управу 1967. а пуну самосталност 19. септембра 1983. Ова земља је међу најновијим сувереним државама у Америкама. У августу 1998. је на Невису спроведен референдум да се одвоје од Сент Китса, али неопходна двотрећинска већина није остварена.

Крајем септембра 1998, ураган Џорџ је узроковао штету од приближно 458.000.000 америчких долара, што је довело до вишегодишњег опадања вредности БДП. Џорџ је био најгори ураган који је погодио овај регион у 20. веку.