Папуа Нова Гвинеја (Independent State of Papua New Guinea)
Застава Папуе Нове Гвинеје |
Већина становништва живи у традиционалним домородачким друштвима где се бави примитивним пољопривредним радњама. Ова друштва и племена су на посебан начин призната у оквиру устава. Преамбула устава изражава жељу да традиционална села и заједнице остану видљиви део друштва Папуе Нове Гвинеје као и жељу за активним корацима ка њиховом очувању. Заштићена подручја обухватају 97% државне територије. Власници земље могу бити само држављани Папуе Нове Гвинеје.
Рељеф је подједнако разнолик и у одређеним пределима веома суров. Планински венац се простире читавом дужином острва Нова Гвинеја, чинећи веома насељене висоравни. Густе кишне шуме се налазе у низијама и у приобалним подручјима. Овакво земљиште је онемогућило саобраћајни развој. Папуа је била колонизована од стране три спољне силе од 1884. године, а независност од Аустралије је стекла 1975. године.
Папуа Нова Гвинеја је држава чланица Комонвелта.
Људски остаци који су пронађени на Новој Гвинеји доказују да је острво било насељено пре око 50.000 година. Претпоставља се да су ови прастановници дошли из југоисточне Азије. Пољопривреда је била развијена на висоравнима пре 9.000 година, што овај регион чини једним од првобитних зона где су људи припитомљавали биљке на свету. Највећа миграција аустронежанског становништва у приобална подручја се десила пре око 2.500 година што је повезано са развитком грнчарства, свињарства и увођењем нових рибарских техника. Слатки кромпир је донет на Нову Гвинеју пре 300 година када су га на Молучка острва донели тадашњи колонијални владари Португалци. Бољи приноси од слатког кромпира су радикално променили традиционалну земљорадњу и пољопривреду јер је потиснуо до тада најважнији таро као и помогао у развоју висоравни.
На западу се до 19. века мало знало о острву иако су трговци из југоисточне Азије још пре 5.000 година трговали перјем рај-птице. Шпанци и Португалци допрли су до острва у првој половини 16. века и дали им имена Папуа по малајској речи за посебну косу Меланежана и Нова Гвинеја кованица коју је смислио истраживач Ињиго Ортиз де Ретез, сматрајући домороце сличнима становницима афричке Гвинеје.
Северни део острва дошао је у немачке руке 1884. као Немачка Нова Гвинеја или Кајзер-Вилхелмсланд. Током Првог светског рата Аустралија је окупирала јужни део који су назвали Папуа (до тада Британска Нова Гвинеја). Лига Народа је након рата дала Аустралији на управу и територију некадашње Немачке Нове Гвинеје. Тада је постала Спољна Територија Комонвелта Аустралије иако званично још увек британски посед. Ово је значило да су постојала два правна система, аустралијски у Папуи и британски у Новој Гвинеји али је Аустралија управљала у оба.
Европљани су први пут ступили у неке делове унутрашњости Нове Гвинеје тек у 30-им годинама 20. века, откривши бројне нове етничке и језичне групе.
Две територије су спојене у Територију Папуе и Нове Гвинеје након Другог светског рата а касније је назив скраћен у једноставније Папуа Нова Гвинеја. Острвом су заједно управљале Аустралија и Уједињене нације. Одређени закони и данас важе само у једном од два дела државе због немогућности за потпуно усклађивање.
Након проглашења независности 1975. у земљи је владала политичка нестабилност са честим изменама влада. Од 1988. до 1997. трајао је герилски рат за независност острва Бугенвил на ком се налазе значајна налазишта злата. Током рата погинуло је око 20.000 људи. Садашњи председник Бугенвилске Аутономне Области најавио је скори референдум за одвајање.
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
PGK | Папуанска кина (Papua New Guinean kina) | K | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
HO | Хири моту (Hiri Motu language) |