Географска карта - Антигва и Барбуда (Antigua and Barbuda)

Застава Антигве и Барбуде

Окрузи Антигве и Барбуде Антигва и Барбуда острвска је држава која се налази у Средњој Америци, на Малим Антилима. Смештена је у источном делу Карипског мора на граници са Атлантским океаном. Она се састоји од ва главна острва, Антигве и Барбуда, и бројних мањих острва (укључујући Грејт Бирд, Грин, Гвајану, Лонг, Мејдн и Јорк острва и даље јужно, острво Редонда). Стално становништво броји око 81.800 (према попису из 2011. године), а престоница и највећа лука и град је Сент Џонс на Антигви. Лежећи близу један другог (главни аеродром Барбуда је мање од 0,5° латитуде, или 30 наутичких миља, северно од главног аеродрома Антигве). Антигва и Барбуда су у средишту Острва заветрине, део су Малих Антила, на око 17°N од екватора.

Острво Антигва је истражио Кристифор Колумбо 1493. године и назвао га је Санта Марија ла Антигва. Антигву је колонизовала Британија 1632. године ; острво Барбуда је први пут колонизовано 1678. године. Антигва и Барбуда су припојени Западноиндијској федерацији 1958. године. Са распадом федерације, ова острва су постала једна од држава Западноиндијске асоцијације 1967. године. Томе је следила самоуправа у области унутрашњих послова. Независност од Уједињеног Краљевства остварена 1. новембра 1981.

Држава Антигва и Барбуда је остала члан Комонвелта и Чарлс III је и даље краљ ове земље, као и шеф државе.

Антигва је шпански за „древни“, а барбуда је шпански за „брадате“. Острво Антигва су Араваци првобитно звали Вададли и данас је локално познато под тим именом; Кариби су се вероватно звали Барбуда Ва'омони. Кристифер Колумбо, док је пловио 1493. године, можда га је назвао Санта Марија ла Антигва, по икони у шпанској катедрали у Севиљи. Сматра се да се појам „брадати“ односило или на мушке становнике острва, или на тамо присутна брадата стабла смокве.