Чева (језик)
Нијанџа, такође познат као чинијанџа, чева или чичева, је афрички језик из породице банту језика, који су подгрупа нигер-конгоанских језика.
Нијанџа је национални језик Малавија и матерњи језик око половине становништва. То је један од седам званичних афричких језика Замбије, где се највише користи у Источној провинцији и Лусаки (укупно 12% становништва). Такође се говори у Мозамбику (10% становништва), посебно у провинцијама Тете и Њаса, као и у Зимбабвеу где је трећи најчешћи локални језик са око милион говорника.
Нијанџа је национални језик Малавија и матерњи језик око половине становништва. То је један од седам званичних афричких језика Замбије, где се највише користи у Источној провинцији и Лусаки (укупно 12% становништва). Такође се говори у Мозамбику (10% становништва), посебно у провинцијама Тете и Њаса, као и у Зимбабвеу где је трећи најчешћи локални језик са око милион говорника.
Земља (геополитика)
-
Замбија
Првобитно насељен коисанским народима, овај регион је био захваћен банту експанзијом у тринаестом веку. Пратећи европске истраживаче у осамнаестом веку, Британци су крајем деветнаестог века колонизовали регион у британске протекторате Бароцеланд-Северозападна Родезија и Североисточна Родезија. Они су спојени 1911. године и формирали су Северну Родезију. Током већег дела колонијалног периода Замбијом је управљала администрација именована из Лондона по савету Британске јужноафричке компаније. -
Малави
Део Африке који је сада познат као Малави био је насељаван миграцијама бантуских група око 10. века. Вековима касније 1891. ово подручје су колонизовали Британци. Године 1953, Малави тада познат као Њасаленд, протекторат Велике Британије, постао је протекторат у оквиру полунезависне Федерације Родезије и Њасаленда. Федерација је распуштена 1963. Године 1964. протекторат над Њасалендом је окончан, а Њасаленд је постао независна земља под краљицом Елизабетом II са новим именом Малави. Две године касније земља је постала република. Након стицања независности, постала је тоталитарна једнопартијска држава под председништвом Хејстингса Банде, који је остао председник до 1994. године. Сада Малави има демократску, вишестраначку владу на челу са изабраним председником, тренутно Питером Мутариком. Земља има Малавијске одбрамбене снаге које укључују копнену војску, морнарицу и ваздухопловство. Спољна политика Малавија је прозападна и укључује позитивне дипломатске односе са већином земаља и учешће у неколико међународних организација, укључујући Уједињене нације, Комонвелт нација, Јужноафричку развојну заједницу (-{SADC}-), Заједничко тржиште за источну и јужну Африку (-{COMESA}-) и Афричку унију (-{AU}-).