Kinjaruanda

Kinjaruanda
Kinjaruanda (IPA: [iciɲɑɾɡwɑːndɑ] ili IPA: [iɟiɲɑɾgwɑ:ndɑ]), poznat kao Urufumbira u Kisorou, je zvanični jezik Ruande, nigersko-kongoanski jezik centralne bantu grupe, kojim govori 7.504.900 ljudi, najviše u Ruandi (6.490.000; 1998), a ostali u Ugandi i 250.000 u Demokratskoj Republici Kongo, u provinciji Nord Kivu.

Kinjaruanda je jedan od četiri zvanična jezika Ruande (zajedno sa Engleskim, Francuskim i Kisvahili) i priča ga skoro cela domorodačka populacija. U suprotnosti sa većinom modernih Afričkih država, granice ove države nisu izabrale kolonijalne sile i ona je održala etničke granice.

Jezik ima nekoliko dijalekata: igikiga (kiga, tshiga), bufumbva, hutu (lera, ululera, hera, ndara, šobio, čogo, ndogo) i rutva (tva) u Ruandi; bviša (kinjabviša), mulenge (kinjamulenge) i tva u Demokratskoj Republici Kongo; dijalekt rufumbira (448.000) iz Ugande je možda poseban jezik, a tva je u Ugandi izumro.

Земља (геополитика)
  • Руанда
    Руанда, званично Република Руанда, држава је без излаза на море у области Велике расједне долине, гдје се спајају регион Великих језера и југоисточна Африка на истоку централне Африке. Смјештена је неколико степени јужно од екватора и граничи се са Угандом, Танзанијом, Бурундијем и Демократском Републиком Конго. Високо је уздигнута због чега има надимак „земља хиљаду брда“, а географијом доминирају планине на западу и савана на југоистоку, са бројним језерима широм земље. Клима је умјерена до суптропска, са двије кишне сезоне и двије сушне сезоне сваке године. Има популацију од преко 12,6 милиона становника, који живе на површини од 26.338 -{km}-² и најгушће је насељена земља копнене Африке, док је међу земљама већим од 10.000 -{km}-², пета најгушће насељена држава на свијету. Главни град је Кигали, који је уједно и највећи град, а у њему живи око милион људи.

    Ловци-сакупљачи су населили територију у каменом и гвозденом добу, а касније су почели да је насељавају народи Банту. Становништво се спајало прво у кланове, а затим у краљевства. У 15. вијеку, једно краљевство, под краљем Гихангом, успјело је да припоји неколико својих блиских сусједних територија чиме је успостављена Краљевина Руанда. Краљевина је доминирала од средине осамнаестог вијека, са краљевима из племена Тутси који су освајали друга племена војним путем, централизујући моћ и спроводећи политику против Хутуа. Њемачка је 1897. године колонизовала Руанду као дио Њемачке источне Африке, након чега је Белгија преузела власт 1916. године, током Првог свјетског рата. Обје државе су владале преко руандског краља из племена Тутси, док су Хуте сматрали подређенима. Хутуи су се побунили 1959. године и покренули су револуцију коју је подржала Белгија, а током које су убили бројне чланове племена Тутси и 1962. године успоставили су независну републику на челу са предсједником Грегором Кајибандом. Војним ударом 1973. године, Кајибанда је збачен и на власт је дошао Жувенал Хабијаримана, који је задржао политику да су Хути надмоћни. Патриотски фронт Руанде, предвођен Тутсима, покренуо је грађански рат 1990. године, а Хабијаримана је убијен у априлу 1994. године. Услиједио је геноцид у којем су Хути екстремисти убили између 500.000 и милион Тутсија и политички умјерених Хутуа у распону од сто дана. Патриотски фронт је окончао геноцид војном побједом у јулу 1994. године.