Burmanski jezik

Burmanski jezik
Burmanski jezik (, MLCTS: mranmabasa) jeste sino-tibetanski jezik koji se govori u Mjanmaru, gde je jedan od službenih jezika i jezik Burmanaca, glavene etničke grupe zemlje. Iako Ustav Mjanmara službeno priznaje ime jezika kao mjanmarski jezik, većina govornika jezika i dalje taj jezik naziva burmanskim, po Burmi, starijem nazivu za Mjanmar. Godine 2007 je ovaj jezik kao maternji govorilo 33 miliona osoba, prvenstveno Burmanaca i srodnih etničkih grupa, a kao drugi jezik 10 miliona, posebno etničkih manjina u Mjanmaru i susednim zemljama.

Burmanski jezik je tonski, visinsko-registarski i slogovno-ritmički, koji je uglavnom jednoznačan i analitički, s redosledom reči subjekat-objekt-glagol. On je član je lolo-burmanske grupe sino-tibetanske jezičke porodice. Burmansko pismo ultimatno vodi poreklo od brahmanskog pisma, bilo kadambe ili palave.

Burmanski pripada južnoburmskoj grani kinesko-tibetanskih jezika. Burmanski jezik se najčešće korišćen među nesinitskim jezicima. Burmanski je bio peti od kinesko-tibetanskih jezika koji je razvio sistem pisanja, nakon kineskih slova, pju pisma, tibetanskog pisma i tangutskog pisma.

Земља (геополитика)
  • Мјанмар
    Мјанмар, или званично Република Савез Мјанмара , раније позната као Бурма, држава је у југоисточној Азији , на обалама Бенгалског залива и Андаманског мора. Површина Мјанмара је 676.578 km². По површини је 40. држава у свету, а 11. у Азији. Граничи се на западу с Бангладешом, на северозападу с Индијом, на североистоку с Кином, на истоку с Лаосом а на југоистоку с Тајландом. Од 2005. главни град је Нејпјидо. Највећи град и доскорашња престоница је Рангун. Са популацијом од 55,074,209 становника (2022.), што је око 0.7% свих становника на планети илити на 26 месту по броју становника. 31.4 % живи у урбаној средини.

    Мјанмар је од 1531. до 1885. био средиште независне краљевине која је свој врхунац доживела средином 18. века, када је под мјанмарском влашћу био велики део суседног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су постепено, у три рата од 1824. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије. Од независности 1948. Бурма је, упркос привредном опоравку, показивала знакове политичке нестабилности, која је кулминирала 1958. када је војни врх преузео власт, а затим поново 1962. када је војска извршила државни удар предвођена генералом Не Вином. Након његовог повлачења 1988, власт је преузела група њему блиских војника на челу с генералом Сау Маунгом која је у прво време наставила реформе започете пред крај Виновог раздобља, али је након 1990. појачала изолацију земље, не допустивши формирање владе након избора на којима је победила странка предвођена Аун Сан Су Ћи, кћерком оца мјанмарске независности Аун Сана. У фебруару 2021. године је дошло до државног удара где је Аун Са Су Ћи и њена влада смењена војном хунтом коју предводи војни генерал Мин Аунг Хлајнг.