Океанија (Oceania)
Океанија је име је које се користи за неколико група острва која се налазе у Тихом океану. Термин Океанија смислио је француски истраживач Жил Димон д'Ирвил. Групе острва се грубо могу поделити на: Полинезију (укључује Нови Зеланд), Меланезију (укључује Нову Гвинеју), Микронезију и Аустралију (са Тасманијом и другим околним острвима). Аустралија се понекад издваја као засебан континент. У Океанију се најчешће сврстава и Малајски архипелаг. Океанија се простире преко огромне области Тихог океана или Пацифика и састоји се од великог острва Аустралије (која је готово континент за себе), Новог Зеланда, Папуе Нове Гвинеје и хиљада малих пацифичких острва. Простирући се на источној и западној хемисфери, Океанија покрива површину од 8525989 km² и има популацију од око 40 милиона. Смештена на југоистоку Азијско-Пацифичког региона, Океанија је најмања континентална групација у погледу копнене површине и друга по величини популације након Антарктика.
Острва на географским екстремима Океаније су Бонинска острва, политички интегрални део Јапана; Хаваји, држава Сједињених Држава; острво Клипертон и поседу Француске; острва Хуан Фернандез која припадају Чилеу; Камбелова острва која припадају Новом Зеланду; и Кокосова Острва која су део Аустралије. Океанија има разноврсну мешавину економија од високо развијених и глобално конкурентних финанцијских тржишта Аустралије и Новог Зеланда, које се високо рангирају у погледу квалитета живота и индекса људског развоја, до знатно мање развијених економија земаља као што су Кирибати и Тувалу, док су исто тако обухваћене економије средње величине пацифичких острва као што су Палау, Фиџи и Тонга. Највећа и најнасељенија земља Океаније је Аустралија, при чему је Сиднеј највећи град Океаније и Аустралије.
Први насељеници Аустралије, Нове Гвинеје, и великих острва су пристигли пре око 50.000 и 30.000 година. Океанију су почели да истражују Европљани од 16. века. Португалски навигатори су између 1512. и 1526. досегли до Танимбарских острва, дела Каролинских острва и западне Папуа Нове Гвинеје. На његовом првом путовању у 18. веку, Џејмс Кук, који је касније основао Хавајска острва, отишао је на Тахите и следио је источну обалу Аустралије по први пут. Пацифички фронт је био веома активан током Другог светског рата, углавном између Сједињених Држава и њиховог савезника Аустралије, и Јапана.
Приспеће европских насељеника је довело до знатне промене социјалног и политичког пејзажа Океаније. У ближој прошлости је било пуно расправа о националним заставама и жељи дела Океанаца да покажу свој препознатљив и индивидуалистички идентитет. Камена уметност аустралијских Абориџина је најдужа континуирано практикована уметничка традиција на свету. Панкак Џаја на Папуи се обично сматра највишим врхом у Океанији. Већина земаља Океаније има парламентарни представничко демократски вишепартијски систем, а туризам је најважнији извор прихода нација Тихоокеанских острва.
Термин је сковао географ Конрад Малте-Брун из речи -{Océanie}- око 1812. Реч -{Océanie}- је француског порекла, а изведена је из латинске речи, и стога из грчке речи (-{ōkeanós}-), океан. Домороци и насељеници овог региона се називају Океанцима. Термин Океанија се користи, зато што за разлику од других континенталних групација, овде је океан то што повезује нације. }}
* Биогеографски, као синоним за Аустралазијску екозону и Пацифичку екозону (Меланезија, Полинезија, и Микронезија), са Новим Зеландом који формира који формира југозападни угао Полинезијског троугла. Нови Зеланд се сито тако може сматрати делом Аустралазије, мада је традиционално био део Полинезије.
* Као екозона, Оцеанија обухвата целокупну Микронезију, Фиџи, и све делове Полинезије изузев Новог Зеланда. Нови Зеланд, заједно са Новом Гвинејом и оближњим острвима, делом Филипинских острва, Аустралијом, Соломоновим Острвима, Вануатуом, и Новом Каледонијом, сачињава засебну Аустралазијску екозону.
* У геополитичкој концепцији коју користе Уједињене Нације, Међународни олимпијски комитет, и многи атласи, Океанија обухвата Аустралију и нације Пацифика источно од Папуа Нове Гвинеје, али не и Инднезијску Нову Гвинеју.
.jpg)
