Свет (World)
Светска историја често се схвата као распон главних геополитичких дешавања у периоду од око 5 миленијума, од прве цивилизације до садашњице.
У Хегеловој филозофији историје, израз -{Weltgeschichte ist Weltgericht}- (светска историја је трибунал који суди свету) користи се да истакне гледиште по коме историја суди људима, њиховим делима и мишљењима. Наука је рођена из жеље да трансформише свет у односу на човека; њен коначни крај је техничка примена.
Две дефиниције које су обе објављене 1920-их, пак, сугеришу опсег доступног мишљења. „Свет је све што је случај“, писао је Лудвиг Витгенштајн у својем утицајном делу -{Tractatus Logico-Philosophicus}-, први бут објављеном 1922. Ова девиниција би послужила као логички позитивизам, уз претпоставку да постоји тачно један свет, сачињен од тоталних чињеница, без обзира на интерпретације које појединачни људи могу да начине од њих.
Мартин Хајдегер, у међувремену, заговарао је да је „околни свет другачији од нас, упркос томе што се ми крећемо у заједничком свету“. Свет је, за Хајдегера било то у шта смо ми већ увек бачени и са чим ми, као бића у свету, морамо да се навикнемо. Његова концепција „обелодањивања света“ је најпознатије разрађена у његовом делу из 1927. Биће и време.