Географска карта - Малави (Republic of Malawi)

Застава Малавија

Малави (чев. -{Malaŵi}-, ), или званично Република Малави (чев. -{Dziko la Malaŵi}-, ) је држава у источној Африци. Граничи се са Танзанијом на северу, Мозамбиком на истоку, југу и југозападу, и Замбијом на северозападу. Нема излаз на море, али Језеро Малави заузима око једне петине територије и протеже се дуж већег дела источне границе. Малави се простире на преко 118484 km² и има процењену популацију од 18,09 милиона становника (према процени из јула 2016). Главни град је Лилонгве, који је уједно и највећи град Малавија; други по величини је Блантајер, трећи је Мзузу, а четврти по величини је његова стара престоница Зомба. Име Малави долази од Марави, старог имена Чева народа који насељава то подручје. Земља је добила надимак „топло срце Африке” због љубазности људи.

Део Африке који је сада познат као Малави био је насељаван миграцијама бантуских група око 10. века. Вековима касније 1891. ово подручје су колонизовали Британци. Године 1953, Малави тада познат као Њасаленд, протекторат Велике Британије, постао је протекторат у оквиру полунезависне Федерације Родезије и Њасаленда. Федерација је распуштена 1963. Године 1964. протекторат над Њасалендом је окончан, а Њасаленд је постао независна земља под краљицом Елизабетом II са новим именом Малави. Две године касније земља је постала република. Након стицања независности, постала је тоталитарна једнопартијска држава под председништвом Хејстингса Банде, који је остао председник до 1994. године. Сада Малави има демократску, вишестраначку владу на челу са изабраним председником, тренутно Питером Мутариком. Земља има Малавијске одбрамбене снаге које укључују копнену војску, морнарицу и ваздухопловство. Спољна политика Малавија је прозападна и укључује позитивне дипломатске односе са већином земаља и учешће у неколико међународних организација, укључујући Уједињене нације, Комонвелт нација, Јужноафричку развојну заједницу (-{SADC}-), Заједничко тржиште за источну и јужну Африку (-{COMESA}-) и Афричку унију (-{AU}-).

На подручју Малавија су Банту народи почели да се досељавају око 10. века да би у 15. веку основали велику племенску државу која је обухватала и делове данашње Замбије, Танзаније и Зимбабвеа. Ова држава се распала већ у 16. веку када су Португалци открили језеро Малави. Поред Португалаца у овом пределу су били присутни и Арапи, а 1835. године јужне делове данашњег Малавија су освојили припадници Зулу народа. Енглески истраживач Дејвид Ливингстон је прокрчио пут британској колонијалној експанзији након чега је шкотска презбитеријанска црква послала више мисија око језера. Група трговаца из Глазгова је 1878. основала „Компанију афричких језера“ да би осигурала снабдевање мисионара. Британци су 1891. године основали Протекторат Британска Централна Африка који је 1907. преименован у протекторат Њасаланд. Иако су Британци задржали контролу током прве половине XX века, период су обележили бројни и неуспешни покушаји да Малави стекне независност. Афричка елита која се школовала у европским и америчким школама је основала 1944. Њасаланд Афрички Конгрес. Британци су 1953. године спојили Њасаланд са Северном и Јужном Родезијом и створили Централноафричку Федерацију. Хастингс Камузу Банда је постао 1958. лидер Њасаланд Афричког Конгреса који постаје Конгресна Партија Малавија. Банда је 1959. послат у затвор Гвело због својих политичких активности, али је пуштен 1960. да би учествовао на Уставној конференцији у Лондону. Конгресна партија је 15. априла 1961. освојила изборе у законодавном савету, добивши тако контролу извршног савета Њасаланда.

На другој Уставној конференцији у Лондону 1962. британска влада је дала Њасаланду право на самоопредељење. Банда је постао премијер 1. фебруара 1963. док су Британци још увек контролисали финансије, безбедност и правни систем земље. Федерација Родезије и Њасаланда је престала да постоји 31. децембра 1963. и 6. јула 1964. проглашена је независност Малавија који је приступио Комонвелту. Две године касније, Малави је усвојио нови устав са једнопартијским системом. Хејстингс Банда је постао први председник. 1970. године Банда је проглашен доживотним председником Конгресне Партије, а 1971. доживотним председником Малавија.

Притисак цркава Малавија и међународне заједнице је довео до референдума 14. јуна 1993. на коме су грађани изабрали нови вишепартијски систем. На првим слободним изборима 17. маја 1994. победио је Бекили Мулузи лидер партије Уједињени Демократски Фронт (УДФ), који је формирао владајућу коалицију са партијом Алијанса за Демократију. Коалиција је распуштена јуна 1996. али неки њени чланови су остали у влади.

На новим изборима маја 2004. победио је кандидат партије УДФ, Бингу ва Мутарика, али како није имао већину у парламенту формирао је владу националног јединства са више других партија. Бингу ва Матарика је 2005. напустио партију УДФ, због недостатка подршке од стране партије у његовој борби против корупције.